Beba leži na prostirci, pored nje su zvečka i mekana knjiga, a Vi sedite nekoliko koraka dalje. Posle kratkog gledanja oko sebe, počinje da dodiruje igračku, okreće je i pokušava da je približi ustima. Upravo tako ume da počne samostalna igra.
Najbezbedniji način da je podstaknete jeste da bebi napravite mali, pregledan prostor na podu, ponudite nekoliko predmeta primerenih uzrastu i ostanete dovoljno blizu da možete odmah da reagujete. Beba dobija priliku da sama istražuje, dok Vi vodite računa o okruženju.
Samostalna igra ne zahteva dugo trajanje. U početku može potrajati svega nekoliko minuta. Važnije je da je beba budna, mirna i zainteresovana, a prostor pripremljen za njene trenutne motoričke sposobnosti.
Šta zapravo znači samostalna igra kod bebe?
- Tokom samostalne igre beba sama bira kako će istraživati predmet, dok odrasla osoba ostaje u blizini radi bezbednosti
Samostalna igra znači da odrasla osoba neko vreme ne upravlja svakim pokretom i izborom igračke. Beba sama posmatra, dodiruje, hvata, okreće predmet, udara njime o podlogu ili pokušava da dođe do njega.
Nadzor i dalje ostaje deo takve igre.
Ta razlika postaje posebno važna oko sredine prve godine života. Prema CDC smernicama za šest meseci, većina beba tog uzrasta poseže za igračkom koju želi i istražuje predmete stavljajući ih u usta.
Do tada se često pojavljuje i okretanje sa stomaka na leđa, pa površina koja je juče delovala dovoljno velika može vrlo brzo postati tesna.
Roditelj zato može da se povuče iz same aktivnosti, dok fizički ostaje u blizini. Nekad je dovoljno sedeti na podu i slagati veš dok beba proučava igračku pored Vas.
Najbezbednije mesto za igru uglavnom je pod
- Čvrsta i ravna podloga na podu omogućava bebi slobodnije kretanje i uklanja rizik od pada sa kreveta, sofe ili stola za presvlačenje
Čvrsta, ravna podloga na podu daje bebi dovoljno prostora za pokrete i uklanja rizik od pada sa visine. Prostirka za igru ili odgovarajuća podloga može biti sasvim dovoljna.
Kada želite jasnije da ograničite prostor dostupan bebi, posebno sa rastom njene pokretljivosti, ogradice za bebe mogu biti praktičan dodatak prostoru za igru.
Krevet, sofa i sto za presvlačenje postaju rizični čim beba počne da pravi pokrete koje roditelj još nije očekivao. Prvo uspešno okretanje često se dogodi upravo kada odrasli misle da do njega ima još nekoliko nedelja.
Pre početka igre spustite se na nivo bebe i pogledajte prostor iz te perspektive. Obratite pažnju na:
- novčiće, dugmad i druge sitne predmete;
- kablove, punjače i trake koje beba može da povuče;
- oštre ivice i nestabilne predmete;
- kese i laganu ambalažu;
- daljinske upravljače i uređaje sa baterijama;
- predmete koji mogu pasti sa police ili stola.
Američka Komisija za bezbednost potrošačkih proizvoda, CPSC, u svojim preporukama za zaštitu doma savetuje uklanjanje brojnih potencijalnih rizika iz prostora dostupnog detetu.
Posebnu pažnju treba posvetiti nestabilnom nameštaju i televizorima. CPSC kroz inicijativu Anchor It! upozorava na rizik od prevrtanja i preporučuje pričvršćivanje odgovarajućeg nameštaja i uređaja. Takva zaštita postaje naročito važna kada beba počne da puzi, podiže se i hvata nameštaj.
Počnite sa nekoliko jednostavnih predmeta
- Za kratku samostalnu igru često su dovoljne dve ili tri igračke primerene uzrastu, koje beba može bezbedno da hvata i istražuje
Velika korpa puna igračaka često uopšte nije potrebna. Za kratku samostalnu igru dovoljne mogu biti dve ili tri dobro izabrane stvari koje beba može bezbedno da istražuje.
Mekana knjiga, veća zvečka, senzorna lopta primerena uzrastu ili jednostavna igračka koju beba može da hvata pružaju dosta materijala za istraživanje. Predmete povremeno možete menjati, pa stara igračka posle nekoliko dana ponovo postaje zanimljiva.
Posebnu pažnju zaslužuju veličina i delovi koji mogu da se odvoje. Bebe prirodno istražuju ustima. Vodič Američke akademije za pedijatriju na sajtu HealthyChildren.org među predmetima opasnim zbog gušenja navodi novčiće, klikere, male loptice i druge sitne predmete koje dete može progutati ili udahnuti.
Kod kupljenih igračaka proverite preporučeni uzrast, upozorenja proizvođača i stanje igračke. Napukla plastika, olabavljen deo ili oštećen šav dovoljan su razlog da predmet sklonite.
Za igračke koje se prodaju na tržištu Evropske unije postoje propisani bezbednosni zahtevi, a CE oznaka predstavlja izjavu proizvođača da proizvod ispunjava relevantne zahteve. Evropska komisija detaljnije objašnjava pravila o bezbednosti igračaka.
Kako da beba počne da se igra bez stalne pomoći?
- Roditelj može kratko da pokaže igračku, a zatim da bebi ostavi vreme da je samostalno posmatra, dodirne i istraži
Izaberite deo dana kada je beba odmorna, sita i raspoložena za istraživanje. Stavite je na sigurnu podlogu i ponudite jednu zanimljivu igračku u njenom vidnom polju.
U početku možete kratko pokazati predmet, protresti zvečku ili staviti igračku dovoljno blizu da je beba primeti. Zatim joj ostavite vreme da sama odluči šta će uraditi.
Tišina od tridesetak sekundi odrasloj osobi ponekad izgleda kao da se „ništa ne dešava“. Za bebu se u međuvremenu mnogo toga događa: posmatra oblik, pokušava da proceni udaljenost, pokreće ruku i proverava kakav zvuk nastaje kada predmet dodirne pod.
Ako beba samo mirno posmatra igračku, ni tada ne morate odmah da je animirate. Posmatranje je deo istraživanja.
Trajanje možete povećavati postepeno prema njenoj reakciji. Ne postoji pouzdano univerzalno pravilo da beba određenog uzrasta treba samostalno da se igra tačno pet, deset ili dvadeset minuta.
Tummy time je dobar trenutak za istraživanje
Vreme provedeno na stomaku dok je beba budna može prirodno da se spoji sa igrom. Stavite zanimljiv predmet ispred nje ili malo sa strane kako bi imala razlog da podigne glavu, pogleda i posegne.
Svetska zdravstvena organizacija u preporukama o fizičkoj aktivnosti navodi da bebe mlađe od godinu dana treba da budu fizički aktivne više puta tokom dana. Za bebe koje još nisu pokretne preporučuje se najmanje 30 minuta tummy time aktivnosti raspoređenih tokom budnog dela dana.
Tih 30 minuta ne mora da bude jedna duga sesija. Nekoliko kraćih perioda tokom dana često se lakše uklapa u bebin ritam.
Tummy time uvek zahteva nadzor odrasle osobe. NHS takođe u svojim smernicama za malu decu preporučuje igru na podu, hvatanje, pružanje ruku i druge slobodne pokrete, uz bezbedno i nadgledano okruženje.
Kada beba počne da puzi, bezbedna zona postaje veća
Prvi pokušaji kretanja menjaju pravila u kući veoma brzo. Beba koja je prošle nedelje ostajala na sredini prostirke sada može da stigne do stolice, zavese ili donje fioke.
Tada pregledajte čitavu zonu do koje može da dopuzi. Zaštitite stepenice, sklonite hemikalije i lekove, proverite električne kablove i obezbedite nameštaj koji može da se prevrne.
Posebno korisna navika je periodično „testiranje poda“. Sedite ili kleknite tamo gde se beba igra i proverite šta se nalazi u dometu njene ruke. Ispod sofe se lako sakrije novčić, deo starije dečje igračke ili poklopac koji odrasloj osobi promakne iz stojećeg položaja.
Kako pokretljivost raste, takvu proveru vredi ponavljati.
Kada treba prekinuti igru?
Samostalna igra najbolje funkcioniše dok je beba zainteresovana i fizički dobro. Okretanje glave, intenzivno negodovanje, trljanje očiju, glad ili frustracija mogu biti signal da joj je potrebna promena aktivnosti, odmor ili Vaša blizina.
Ponekad će se igrati nekoliko minuta. Drugog dana će želeti da budete pored nje skoro sve vreme. Takve promene su očekivane tokom prve godine.
Razvojne prekretnice takođe dolaze različitim tempom. CDC naglašava da liste razvojnih pokazatelja služe praćenju veština koje većina dece pokazuje do određenog uzrasta i ne predstavljaju zamenu za standardizovani razvojni skrining.
Ako Vas brine način na koji beba koristi ruke, reaguje na predmete, pokreće telo ili napreduje kroz razvojne faze, razgovor sa pedijatrom daje mnogo korisniji odgovor od poređenja sa drugom decom.
Za kraj…
Samostalna igra kod bebe može da počne sasvim jednostavno: sigurna podloga na podu, nekoliko igračaka primerenih uzrastu i odrasla osoba u blizini. Bebi zatim ostavljate prostor da sama posmatra, posegne, okrene se i istražuje.
Kako njene sposobnosti rastu, menja se i prostor koji treba obezbediti. Mirna beba na prostirci uskoro može postati veoma brz istraživač dnevne sobe.
Cilj zato nije što duži period igre. Korisnije je redovno stvarati kratke prilike u kojima beba može nešto da otkrije sama, uz okruženje u kojem su najvažniji rizici unapred uklonjeni.